Турбулентне године клуба

8. децембра 2015.

У првој послератној деценији, а и нешто касније, у нашем граду се играо тај допадљиви фудбал, пун духа, лепоте и џентлменства, битно другачији у односу на данашње поимање и схватање фудбалске игре. Припадале су те игре незаборавном времену лепршавог фудбалског романтизма, исчезлог под налетом савременог, тоталног начина игре, у коме се сви његови потенцијали стављају у функцију резултата и успеха који треба постићи.

Предратни Трговачки

У непуне две деценије после 2. светског рата, међу многим клубовима нашег града, предњачили су по својој организованости, а и квалитету: Славија, Раднички, Еђшег, Графичар, Кабел и да како ФК Трговачки, као претеча будућег ФК Новог Сада.

У намери да се фокусирамо на ФК Трговачки, мора се нагласити да се радило и врло популарном клубу, са дугом традицијом. Ретроактивно гледајући његово језгро вуче корене од С.Д. Трговачке омладине, како је још децембра 1930. године писао „Спорт“, објављујући списак малобројних регистрованих фудбалских клубова у Новом Саду. Предратно име клуба је било Новосадски Трговачки Клуб или скраћено НТК, који је основан 23. јуна 1921. године.

1923. године фудбалери НТК су освојили првенство Новог Сада, једино тадашње такмичење у којем су учествовали тимови из Новог Сада.

Прелиставајући многе записе и редове страница спортске штампе и спортских публикација, дало се закључити да је ФК Трговачки, клуб са дугом предратном традицијом.

У нама ближем послератном времену, чинио га је скуп искусних и добрих играча, који је неговао допадљив стил фудбалске игре. Дуго година, особито 50-тих, припадао је самом врху најбољих клубова Војвођанске лиге, заузимајући и лидерску позицију. Његова допадљива и технички негована игра, лако је освајала укусе и наклоности пробирљиве фудбалске публике нашег града. Потврда таквој тврдњи, огледала се у његовој бројној публици и симпатизерима, који су се редовно окупљали при одигравању његових утакмица.

trgovacki_1950

Више година се Трговачки високо котирао. Поменућемо само 1951. годину када се након убедљиве победе над БСК-ом из Бечеја са 3:0, по ко зна који пут нашао на првом месту Војвођанске лиге. Од укупно 13 клубова врх табеле је овако изгледао:

  1. Трговачки  20 бодова.
  2. Раднички Сомбор 19 бодова
  3. Еђшег 17 бодова

Но, како то већ бива, друга деценија по ослобођењу нашег града, затекла га је у врло озбиљној кризи. Већ све приметније осцилације у игри његовог тима били су први наговештаји ове кризе, коју су почели пратити резултатски неуспеси. После завршетка јесењег дела првенства на дан 5. фебруара на редовној скупштини клуба, Управа је дијагностификовала слабости и узроке, који су водили овој кризи, те су постављени задаци и наложене мере за њихово отклањање. У тим турбулентним поветарцима, затражена је промена имена клуба у НСК (Новосадски Спорт Клуб) али је скупштина то одбила. После наставка првенства мере које су предузете нису уродиле плодом и криза се продубила.

Реорганизација ФК Трговачки у ФК Нови Сад

Тешкоће које су довеле до велике клупске кризе и слабог пласмана тима, захтевале су брже и ефикасније разрешавање. Отуда, 1. августа 1954. године сазвана је и Ванредна скупштина клуба, на којој је анализиран извештај о оствареним мерама и постављеним задацима, да се криза елиминише. Истицане су многе негативности и појаве и неефикасности рада Управе клуба у разрешавању нагомиланих проблема и обавеза, које су довеле до посрнућа овог старог фудбалског колектива.

На овој Ванредној скупштити, одржаној у Змај Јовиној 2, донете су одлуке да се учини одлучни заокрет у раду, па су предузете врло енергичне мере у клубу. Промењена је целокупна Управа клуба и изабран нови састав на чијем челу је постављен Миленко Парабућски. Име клуба је једногласно усвојено и од тада носи име града – ФК Нови Сад.

Већ фебруара 1955. године нова управа је преполовила начињени клупски дуг од 800.000 динара уз дато обећање да ће се преостали део ликвидирати до завршетка пролећног дела такмичења сезоне 1954/55. године.

Јовица Јовановић

Први тренер клуба је био Јовица Јовановић, пре рата играч суботичког Санада а затим и ФК Војводине. Старији новосађани га памте и као великог љубитеља и зачетника „ножног тениса“, који се у летњим месецима играо на Штранду.

Били су то дани који су означили зачетак једне нове, лепе фудбалске сторије, која ево и данас траје.

jesenja_tabela_1956

Већ почетком календарске 1956. године тачно 4. фебруара 1956. године, Нови Сад је уместо фудбалског постао Спортско друштво. Тим поводом је одиграна пријатељска утакмица са НК Боровом, чланом 3. савезне лиге. Било је 3:1 за Новосађане.

Наредни пролећни део првенства почео је 15. априла 1956. године, а отворили су га НСК ( који је променио име из Еђшег у НСК) и Срем. Резултат је био 3:2.

Истог дана играли су Сремац Војка – Нови Сад 2:2 (2:2). Уз аутогол домаћег играча, погодак за госте постигао је Јабланов, који је због насртаја на домаћег центархалфа, касније искључен из игре.

konacna_tabela_1956

На локалном новоу, 7. августа 1956. године, Дневник је објавио следећу вест:“Ванредна скупштина ФК НСК (бивши Еђшег) одлучио је да се фудбалски клуб распусти и приступи С.Д. Нови Сад, док се остале секције С.Д. НСК-а неће распуштати.“ То је и био почетак краја С.Д. НСК-а који је до те године носио име Еђшег и био један од великих ривала некада ФК Трговачком а касније и ФК Новом Саду.

ФК Нови Сад нови члан 1. Савезне лиге

tim_prvoligasi

Пут од општинске до Прве Савезне лиге није био нимало лак. ФК Нови Сад је остварио свој циљ, који су поставили његов вођа Хуго Рушевљанин и Управа. Зналачким играма и упорношћу, за само нешто више од пола деценије, тај клупски сан је претворен у јаву.

Вратњан на раменима навијача 1961. год.

Промоција првака 2. Савезне лиге и новог члана елите започела је већ након последње утакмице и победе над Сремом. Преко 6000 навијача Жутих, поздравили су своје миљенике. Ваздух су запарале црвене и жуте ракете на стадиону Војводине. Громогласно скандирање, овације, упаљене папирне бакље, улазак малишана са традиционалним жутим дресовима са цвећем, балони, честитке и други детаљи, чинили су део слављеничког декора након последње одигране утакмице. Били су то дарови захвалности навијача упућених својим јунацима. Маниром великог клуба, ФК Нови Сад, упутио је писма захвалности Среском и Општинском савезу за физичку културу као и ФК Војводини за сву материјалну и моралну подршку коју су пружили жутима на путу уласка у друштво најбољих. Коначно, као шлаг на торту, ова фудбалска сторија ФК Новог Сада и свих његових првенствених догађаја, праћених неизвесношћу, добила је свој епилог: упорност, умешност и вредан клупски рад су тријумфовали! Биле су то генерације за памћење!

  • Neo Planters

    Занимљив део је сигурно о Еђшегу на који малициозни људи и навијачи другог градског клупа, покушавају да прикажу као претечу нашег клуба, а истина је сасвим другачија.
    Нека будала је вероватно чуо да је Еђшег променио име у НСК и аутоматски га спојио са нама, иако је те 1955. године Еђшег у јесењем и са промењеним именом НСК био наш ривал којег смо победили два пута те сезоне.
    Потпуни идиотизам и малициозност произведена из незнања и пакости.

    23. октобар 1955. Нови Сад- Еђшег 2:1
    27. мај 1956. Нови Сад – НСК 1:0

    Такође после пише да је НСК распустио свој фудбалски клуб и приступио нашем. Шта то значи? То значи да је прича о фузији такође измонтирана и малициозно пласирана у кулоарима ради приказивања нашег клуба као мађарског, а њиховог као великог српског. Наш клуб је само добио на играчком кадру од њих и ништа више.
    То знају старији Новосађани као и хроничари нашег града.

Галерија

  • 6
  • 5
  • 4
  • 3
  • 2
  • 1